О књизи: 2018 / Нећу да отворим очи... Не могу... Већ знам шта ћу види кад отворим очи... али морам... морам да кажем: "збогом", али не могу... "Флаине", каже мама, стављајући руку на моја леђа. "Душо, време је да идем кући." Климам главом, али настављам да стојим затворених очију. Чујем како мајка одлази, вероватно је одлучила да ме остави саму са њим... Дубоко удахнем на нос и издахнем на уста. Отварам очи и видим надгробни споменик, а на њему је натпис... Не могу да га прочитам, од суза ми се све мути пред очима, али морам да се саберем. Обрисао сам сузе и прочитао: „Џексон Гор“ „Сећамо се. волимо те. Тугујемо.” „Твоји родитељи и вољена вереница Флајн».